Nekategorizovano

Da li znate šta jedete? A šta vaša deca jedu?

E250, E23, E707… Šta uopšte to znači i da li treba da nas brine?

Većina ljudi ni ne čita šta piše na pozadini nekog proizvoda. Privuče ih lepo pakovanje, ukus, dobra reklama i td.

Smatram da je ovo važna tema jer ljudi ne znaju šta se iza ovih brojeva skriva. Odlučila sam da ne kupujem proizvode sa etiketom kilometar dugačkog popisa aditiva, sitnim slovima napisanih, nekad toliko sitnim da se ni ne vidi šta piše. Iz ishrane sam izbacila sve grickalice i slatkiše i zamenila ih proverenim – voće, orašasti plodovi, razne vrste zdravih štapića i pločica od semenki i sušeno voće.

Kako da ne jedete grickalice i slatkiše? Lako – nemojte ih kupovati! I još bolje, zamenite ih zdravim grickalicama i slatkišima! Npr. Sirova torta i mnogi drugi jednako zdravi a ukusni…

Prilikom prerade hrane dolazi do gubitka karakterističnih osobina namirnica kao što su boja, miris, ukus i aroma, što je osnovni razlog za upotrebu aditiva. Aditivi su dozvoljeni ali koliko su sigurni za svakodnevni unos kroz namirnice koje obožavamo?

Na mom fakultetu postoje prilično velike polemike o aditivima, da li su štetni ili ne i u kojim količinama se mogu unositi a da ne izazovu posledice po ljudsko zdravlje. Sve te veštačke boje, emulgatori, konzervansi jesu ispitani i dozvoljeni u prehrambenoj industriji. Ali, radeći diplomski i master rad na temu aditiva, shvatila sam i odlučila da ću ih izbegavati u što većoj meri.

Aditivi su supstance koje nemaju hranljivu vrednost ali se dodaju hrani u malim količinama u cilju produženja roka trajanja, poboljšanja ukusa, mirisa, izgleda i konzistencije. Postoje podaci da ljudi kako bi hranu učinili ukusnijom i sačuvali je što duže vreme još u bronzano doba koristili tri tipa aditiva: SO, DIM i FERMENTE. So su koristili za soljenje, dim za konzervisanje mesa i fermente u proizvodnji piva, vina, sireva i drugih namirnica. Do sredine XIX veka uglavnom su se upotrebljavale sirovine za proizvodnju hrane, da bi sa razvojem zanatskih radionica u gradskim naseljima počelo korišćenje hemijskih supstanci – aditiva. Danas ih ima mnogo više, prirodnih kao i veštačkih ali mene ovi drugi brinu. Upravo se oni kriju iza svih ovih slova predvodnika brojeva E753 i td…

To se još zove i štetnost malih doza, letalnih doza. Može biti letalna za nekoga a opet, sa druge strane, neko ih konzumira svaki dan, ne brinući o tome da li treba ili ne, kao ni šta su i ne bude nikakvih posledica po zdravlje.

Ljudi najčešće pitaju: „Pa šta da jedem?!” Znam da je zaista teško na početku, brinuti o namirnicama, kuvati, smišljati šta za doručak, ručak, večeru. Da li je zdravo ili nije, da li je proverenog kvaliteta ili nije. Ali, na sve čovek se navikne, pa i na zdravu ishranu. Kada zdrav život postane stil života, kada znaš zašto to radiš, onda si na dobrom putu.

Hrana je lek, ali ne sva hrana. Zna se šta je.

A opet, za mnoge bolesti, sterilitet i zdravstvene tegobe lekari prvo preporučuju da iz ishrane izbacimo so, crveno meso, šećer i alkohol. Dakle, poenta je biti umeren, i to svi znamo, ali da li razumemo zašto i da li uopšte marimo? Nekako se svi sete kad je već kasno, kad dodje do lekova i prekomerne gojaznosti ili hormonskog disbalansa i niza drugih tegoba.

Kako je došlo do svega toga? Mi smo ono što jedemo. Ako vam koža vam izgleda sivo i umorno, kosa beživotno, razmislite o tome šta unosite u organizam, da li jedete sveže voće i povrće ili nešto sasvim drugo. Nikakvi kozmetički tretmani ne mogu da poprave ono što je spolja, dok ne popravite ono što je unutra.

Uvek postoji mogućnost da se razbolimo zbog ovog ili onog ali hajde da smanjimo mogućnost na minimum.

Neka dete jede zdravo, a mi ćemo da varamo. E to ne može!

Budite primer svom detetu. Deca se uvek ugledaju na roditelje. Nemojte kupovati grickalice i slatkiše, napravite ih sami. Zašto? Da bi izbegli aditive, pod broj jedan, šećere, emulgatore, veštačke boje i arome koje i čine taj proizvod privlačnim, ukusnim i obožavanim. Bez svih tih dodataka, imao bi ukus kartona, u najvećem broju slučajeva.

Nemate vremena za kuvanje? Mislim da svi imaju vremena, samo je stvar prioriteta i kako se organizujete. Naravno, dešava se da nešto iskrsne i kada ste super organizovani, ili ste jednostavno previše umorni ali i za to ima leka.

Ja to rešavam tako što napravim obrok salatu. Pomešam razne vrste svežeg povrća za salatu, sezonskog. Dodam unutra bareno povrće, neki omiljeni sir, orašaste plodove, pečenu cveklu ili batat, kuvane leblebije ili pasulj ako imam i eto ga ručak. Brz i zdrav, ali i ovakav obrok zahteva planiranje. Zato, kada je dan za kuvanje – rade mi sve 4 ringle i rerna. 🙂

Nije poenta skuvati lonac nečega i jesti to dok ti se ne smuči a onda otići i kupiti picu. Ne. Spremajte više vrsta povrća u isto vreme, nešto obarite, nešto ispecite, sve može da stoji u frižideru.

Meni je prioritet da se hranim zdravo i trudim se da što manje kupujem i trujem se. Naravno da ima dana kada mi se ne kuva, naravno da ne stižem uvek, ali za sve postoji alternativa i zaista nije teško ako vam je do nečega stalo.

Reci NE nezdravoj ishrani i lošim navikama.

Mene sport pokreće. Ako treniraš, ne moraš da se ustručavaš sa hranom, možeš jesti koliko želiš (normalno, ako ćeš na treningu da potrošiš), i uvek imaš energije.

Evo i predloga za zdrave grickalice. Koje se lako i brzo prave a još brže budu gotove.

Štapići sa suncokretom

Za 4 osobe potrebno je:

  • 1 šolja susama
  • 1 šolja suncokreta
  • 1 šolja lana
  • pola šolje čia semenki
  • 2 kašike suncokretovog protein
  • 1 kašika jabukovog sirćeta
  • 1 kašičica sode bikarbone, so, kurkuma, kari
  • 1 šolja mlake vode

Priprema:

Odvojiti sa strane po kašiku susama i suncokreta za posipanje. Samleti svaki sastojak pojedinačno u blenderu. U jednoj činiji sve suve sastojke pomešati, dodati sirće, začine po ukusu i dodavati mlaku vodu, dok se ne obrazuje lepljiva, kompaktna smesa.

Od takve smese formirati štapiće i redjati u pleh obložen papirom za pečenje. Posuti ih susamom i suncokretom. Peći u rerni 25 min na 180 stepeni.

Može da stoji par dana, ali sumnjam da će potrajati toliko, kod mene bar nikada ne osvanu. 🙂

Podelite našu priču

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *