Hrana,  Život

Jednostavna čorba od crvenog sočiva i kinoe

Recept za sve one koji i nisu ljubitelji ni crvenog sočiva ni kinoe

Mama je mama i bez obzira koliko godina imam, uvijek ta razlika u godinama ide mami u prilog da ima opravdanje za zabrinutost. I pitanja. Postoje neka pitanja i odgovori koja su dio naše konverzacijske rutine. Kao kada se pozdravljamo sa nekim i razmjenimo ono jednostavno “kako si – dobro sam”, e u našem slučaju je malo, pa recimo, nekako ovako opširnije:

Mama, intezitet zabrinutosti ne jenjava: Kako si – je li ti hladno – pada li kiša tu kod vas – nemoj da kisneš – znam da vodiš računa, ali nemoj da voziš biciklo po kiši – nemoj da ti je kosa mokra – dobro se obuci – nemoj da ti je hladno?

Pitanje, konstatacija, odgovor. Sve u jednom. Ja volim moju mamu i volim našu mama-kćerka konverzaciju. I njenu brigu. I to što misli na mene. Ma i kroz tu rutinu.

Ja: Dobro sam. Nije mi hladno. Kiša je padala i padaće, takva je valjda klima ovdje – izgovorih u jednom dahu odgovor i ne pomislivši da mami spomenem i vjetar koji ovdje stalno duva (odatle valjda tolike silne vetrenjače svuda unaokolo).

Mama, vjerovatno zbog akcentovane monotonosti u mom odgovoru: Znaš da moram da pitam, mama sam ti.

Ja: Znam, navikla sam, kćerka sam ti.

Mama: Jedeš li?

Ja, znala sam da ima još jedno to pitanje, nekako mi došlo da se i našalim: – Ovdje niko ništa ne jede, pa sam i ja prestala!

Mama: – Da, da. I čorbu? To nikad ne kuvaš! Znaš da je dobra za stomak…. – totalno preskočivši moj neadekvatan odgovor.

U tom trenutku sam skoro instiktivno potvrdno odgovorila. I zastala. Ne zato što sam, samo da bih mamu umirila do sledećeg razgovora, dala netačan odgovor – jednostavno slagala, već zato što sam shvatila da čorbu stvarno nisam odavno pravila. I da mi se baaaš jede!

Ja: Hvala mama! – pomislih i ne izgovorih glasno. Kako li je znala!?

Mama: Lijepo si to slagala!

Ah ti neobjašnjivi talasi izmedju nas dvije koji čudno prenose i nepogriješivo dešifruju svaku moju i neizgovorenu neistinu u pokušaju. Ali to je ta naša, mama-kćerka komunikacija. Topla i zabavna rutina.


Nije vrijeme bundeva, da bih napravila moju omiljenu čorbu od bundeve, ali uvijek imam materijal za drugu omiljenu, čorbu od crvenog sočiva i kinoe. Negdje sam još davno pročitala da ta dva sastojka bogata proteinima mogu lijepo da se kombinuju. Obično ih skuvam i čuvam u frižideru nekoliko dana jer su odličan sastojak raznih kombinacija obrok salate. Pa još servirati u tegli – slojevito, da se vidi. Ah, i oči da uživaju!

Predlog kako da se iskoristi višak skuvanog crvenog sočiva: homemade hummus.

Slobodno mogu da każem da je ovaj recept tipični recept za podneblje u kome se trenutno nalazim. Koliko sam primjetila, a opet se i ogradjujem jer godina dana je možda malo da se donese jedan takav zaključak, Holandjani nisu bas vični kuvanju, tj. ne provode mnogo vremena u kuhinji. Sem Rudolpha van Veen-a, naravno. Vole stvari koje se brzo spremaju. Najviše sendviče! Imaju dobre sireve i mlijeko, kao zemlja su u samom svjetskom vrhu proizvodnje i izvoza voća i povrća, prave dobre hlebove (ne toliko dobre kao Švedjani, ali tu su) i kada razmislim, lako bih mogla da živim na tim namirnicama i da imam vremena da jurim biciklom unaokolo!

Kristinina čorba od leblebije koju voli da sprema je više naša, ozbiljnija varijanta takvog jednog obroka. Holandjani bi, vjerovatno, ostali bez teksta kada bi je probali! A evo i recepta za ovu jednostavniju varijantu:

Potrebno:

  • 70 g crvenog sočiva
  • 70 g kinoe
  • 2 kocke za supu – meni baš dobro ide kokošiji bujon
  • 200 ml kokosovog mlijeka – može ono iz konzerve; ostatak može da se koristi prilikom kuvanja riže, ali o tome drugi put
  • 400 ml hladne vode
  • 200 – 300 g spanaća – opciono, ja koristim onaj već kuvan iz tegle ili zamrznut.

Priprema:

U šerpu staviti zajedno kinou i sočivo. Oprati hladnom vodom. Iscjediti. Dodati vodu, ne poklopiti skroz, blago otklopiti i pustiti da proključa.

Dodati kocke za supu. Pustiti da ključa jedno pet do deset minuta blago otklopljeno.

Dodati spanać i kokosovo mlijeko. Začiniti po ukusu. Ova kombinacija je pogodna za igranje sa začinima: od tradicionalnih, so i biber, malo bijelog luka u prahu ili koja kap maslinovog ulja i malo limunovog soka, pa do orjentalnih sa malo muskatnog oraščića ili cimeta, kurkume, karija… da i djumbir dobro ide.

Smanjiti temeperaturu i poklopiti i ostaviti još jedno desetak minuta da se krčka.

Isključiti, ostaviti na šporetu i držati poklopljeno – ne zavirivati – ostaviti da toplota završi kuvanje, dok se potpuno ne ohladi.

Ja obično čorbu napravim uveče i ostavim tako da odstoji do ujutru. Sve da mahune i nisu odmah dobro skuvane, do ujutru bude taman kako treba.

Servirati sa malo sjemenki bundeve i suncokreta, da hrska. Moze i malo kiselog mlijeka sa strane da osvježi. Može i parče prepečenog hleba sa maslacem (sa začinskim biljem)! Nema kraja! Uživanjac!

Prijatno!

Podelite našu priču

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *