Hrana,  Život

Moja priča o receptu

Moja mama pravi puslica tortu od badema sa pomorandžom. Pravi je čitav moj život. To je torta koja se topi u ustima, taman dovoljno slatka. Restkos citrusa i miris pomorandže, kao aroma terapija, opusti dovoljno da savjest ne peče sto je parče malo veće nego što ta ista savjest kaže da bi trebalo da bude. Hrskavost kore, pun ukus badema i maslaca u pravoj mjeri zaokruži blaženi osjećaj uživanja u slatkišu.

Jednom sam, u totalnoj nostalgiji, tražila od mame recept. Mama je uredno izvadila svoju svesku sa receptima i izdiktirala mi recept uz usputne instrukcije nastale tolikim godinama iskustva.

Prvo što sam uočila da je dio njenih količina izražen u mjernoj jedinici “ona šolja sa cvjetićima”. Kada sam je pitala koliko bi ta šolja sa cvjetićima iznosila u gramima, odgovor je bio: “Pa stavi da ima, ali nemoj da pretjeraš”! Aaaaah, premalo informacija za moj tehničko opredeljen mozak.

Pokušala sam da napravim tu tortu, da liči na maminu, u panici i grču čvrsto se držeći recepta. Pečenje kore sam ispratila nepomično gledajući u vrata rerne kao da gledam najuzbudljiviji film, a ne koru koja je mjenjala boju brzinom da sam mislila da je rerna prestala da peče. O iskustvu sa filom neću ni da pišem. Odbijao je da liči na originalni fil do kraja. Nešto je tu nedostajalo. Rezultat jeste bila puslica torta, jedna udaljena verzija mamine originalne.

Vremenom sam shvatila da neke stvari pripadaju i osobi i vremenu i mjestu i da ukusi i toplina, kolača u ovom slučaju, imaju i dodatne dimenzije koje teško mogu da dodam u recept pogotovo kilometrima udaljena od originalnih koordinata:

  • slatke, crvene ali i divlje pomorandže koje rastu u dvorištu i prave isti hlad sa drvećem badema i lješnika;
  • pomješani mirisi likera od badema i ruma koji se čuvaju u kredencu začinjeni mirisom lovorovog lista iz slatkog od dunje ili osušenih smokava;
  • šporet i rerna sa jedva vidljivim brojevima u prostranoj kuhinji koja peče različitom jačinom u zavisnosti da li toga dana duva bura ili je “okenulo” na jugo;
  • prozor kroz koji se vidi drvo nara i limuna, miris začinskog bilja, majoran, nana, bosiljak, lavanda, ruzmarin iz različitih, usput prilagodjenih namjeni saksija koje tako zajedno odišu avlijskim šarmom.

Trebalo mi je malo vremena da shvatim da, sve i da saznam odnos “one šoljice sa cvjetićima” izražene u gramima, nikada neću uspjeti da napravim upravo takvu tu maminu tortu. I ne treba. Ona će uvijek da bude tamo gdje pripada, pravljena sa ljubavlju i gdje je uvijek mogu naći.

A moja puslica torta će da bude, hmmm … pa drugačija.


recipe is a set of instructions that describes how to prepare or make something, especially a dish of prepared food.

https://en.wikipedia.org/wiki/Recipe

Recept je nešto sto zapišemo u ličnoj knjizi recepata. Svaki put kada napravimo nešto po tom receptu, to je novo iskustvo. I pozitivno a i negativno. Ja volim da se držim recepta, ali svaki put “dodam” nešto malo drugačije od prethodnog, čisto da vidim kako “ide”. I zapisujem: koja šoljica, koja činija, koji pleh, koja temperatura, čega malo više staviti da zamiriše… malo manje šećera, a dodati med ili možda urme… , rendana kora pomorandže, možda i malo limuna, malo cimeta, jos malo kakaa da doda taman dovoljno gorčine i malo ruma da zamiriše… ili groždjice potopiti u rum… hmm, a jabuke one kiselije…

Opušteno, opušteno i opušteno. Neka kuhinja bude u neredu, opraće se. Ako rezultat nije savršen sada, sigurno će da bude savršen sledećeg puta. Za sve treba neko vrijeme i iskustvo ali prvenstveno uživanje i odvažnost da se proba.

I svaki recept prilagoditi sebi, svojim ukusima i vremenu i mjestu. Inspirativno ga mjenjati. I takvog ga svaki put sačuvati uz komentar.


Osnovni recept za proju

  • 3 jaja
  • 1 šolja kukuruznog brašna
  • 1 šolja speltinog brašna
  • 1 šolja kiselog mlijeka
  • 1/2 šolje ulja
  • 200 g bijelog sira
  • 1 prašak za pecivo

Uskoro priča o projama…

Podelite našu priču

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *