Hrana,  Život

Sladoled bez šećera, bez jaja i bez mleka

Ne stavljam sveže jagode u kolače jer mi je to skrnavljenje jedne tako divne, za mene svete biljke. Moja mama to radi, svi oko mene to rade, i rado probam njihove kolače i torte ali meni lično je žao da joj ubijem svežinu. Vrhunac je bio kad mi je koleginica donela na posao krofnu punjenu čokoladom i predložila da u nju stavimo jagode i da probamo. Ne mogu da kažem da je bila loša ideja, u slast smo pojele.

Znam kakav je proces od sadjenja, okopavanja, freziranja, zalivanja i da je na kraju ne pojedem svežu I mirisnu. Neka. Jagode su kraljice proleća.

Dok sam živela na selu, išli smo sa roditeljima da pomažemo u poljskim radovima. Imala sam čak i svoju malu motičicu i ostalo mi je urezano u sećanju kako idem za mamom, ona nosi svoju veliku motiku, domaći sok, vodu, nešto da se pojede (jer nam ta njiva nije bila pored kuće) i obavezno radio a ja idem za njom kaskajući, da nešto, kao, pomažem. 😀 Tada smo ih imali mnogo, par hektara… Tata je uvek bio negde na njivi, na traktoru, nešto radio, a moja majka je obradjivala to skoro sama.

Nije me toliko radovao odlazak na kopanje koliko na branje. Kao dete pamtim da trčim kroz redove jagode u potrazi za prvim, zrelim, pazeći da ne zgazim one koje tek treba da sazru. A kada ih je bilo već mnogo, toliko da skoro pa ne možemo da postignemo da ih oberemo, mladja sestra Kaća i ja bi se toliko najele da bi se samo izvrnule u vrsti i nastavile da jedemo ležeći. Koja je to radost bila.

I naravno da smo pravili sladoled od jagode, OBOŽAVALI smo kada nam mama spremi, pa je naučila i nas i s obzirom na to koliko sam nestrpljiva, sto puta odem do zamrzivača da proverim da li se stegao, da li može da se jede.

Uvek se jeo sladoled u proleće. Ona je pravila verziju malo drugačiju od one koju ja danas pravim. Njen je bio sa jajima, dobro umućenim belancima u koje se dodaje šećer i na kraju jagode, sve se to lepo zaledi i bude sasvim u redu i ukusan.

Ali, uzimajući u obzir kakva su danas jaja koja kupujemo I koliko je teško naći prava, domaća, odavno sam odustala od te verzije sladoleda i to je tek prvi razlog. Ne primećujem baš da mladi danas idu po pijacama, gde se mogu naći domaća jaja od ljudi koji dolaze sa sela. Oni često nemaju veliku količinu jaja i vrlo brzo sve rasprodaju. Što je jedan od indikatora da nisu jaja sa farme i masovne proizvodnje, čije su kokoške gajene u ovakvim ili onakvim uslovima.

Ne kao naše, iz Gole Glave, koje se slobodno kreću i kljucaju sve što im se nadje na putu, u dvorištu.

Drugi razlog je šećer, koji nije zdrav i ja kao neko ko mu zna hemijsku strukturu i proces razlaganja u što većoj meri pokušavam da ga izbegnem. Posebno zato što je danas sve više ljudi sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom, biram med umesto šećera.

Hajde da uzmemo najbolje što možemo od prirode, kada već možemo.

Kada smo muž i ja prvi put odlučili da ne jedemo šećer, on je izdržao godinu dana da ne pojede ništa industrijsko, nikakav slatkiš, čak ni domaći, koji je u sebi sadržao šećer. Ja nisam u potpunosti bila dosledna. Probala bih po neku tortu u gostima, ali to se retko dešavalo.

Zamenili smo šećer sa medom i još više voća. Rezultat toga je povećana, konstantna, energija, nema tog insulinskog skoka, kao kad pojedeš čokoladicu, pa ti energija naglo skoči i opadne nakon toga. Što kažu, kad ti šećer udari u glavu, posebno deci koja obožavaju slatkiše, jedu ih mnogo i postanu hiperaktivna nakon unosa istog.

Primećujem da je dosta dece gojazno, razlozi su razni, ali verujem da je šećer jedan od glavnih krivaca, pored toga što se ne kreću dovoljno, bar deca po gradovima, dosta sede zatvoreni, što u školi, što kod kuće, posebno zimi. Mi smo kao deca jeli slatko i testo, ali se to na nama nikada nije ispoljilo kao gojaznost jer bi sve to potrošili zato što smo neprestano bili napolju. Sada znam da je to privilegija koju imaju deca sa sela, mogućnost da su neprestano u pokretu. Nisu mogli da nas nateraju da udjemo u kuću. Ima tu i genetike, verujem, ali ishrana je važna.

E pa iz svih mogućih nabrojanih razloga, evo jedne moderne, zdrave varijante sladoleda koju će svi voleti.

Sladoled od jagode

Potrebno:

  • 1kg banana
  • 500 grama svežih jagoda
  • Blender

Priprema:

Naseckati banane na komadiće pa ih zalediti. Kada se zalede, staviti ih u blender sa svežim jagodama i izblendirati dok ne postanu homogena masa.

Vratiti nazad u zamrzivač da se još malo stegne jer će biti tečniji. Ko voli sladje, može dodati kašiku meda. Ja koristim domaće jagode iz sela, koje su preslatke, pa ne dodajem med.

Vaditi kašikom za sladoled, ili običnom kašikom jesti direktno iz činije.

Pronašla sam čokoladu sa 90%. Ona nam treba za sledeću varijantu ovog mog sladoleda. Gorka je jer je to čista crna čokolada, pa dodam malo meda.

Sladoled je po definiciji sladoled ako sadrži najmanje 10% mlečne masti. Onda bi se ova moja varijanta mogla nazvati đelato, pošto ne sadrži mlečnu mast i gušće je teksture.

Ali ja ga svejedno zovem sladoled…

Straćatela (jako zdrava)

Potrebno:

  • 1 kg banana, dobro zrelih
  • 1 crna čokolada sa visokim procentom kakao mase.

Priprema:

Ponoviti isti postupak sa bananama kao za prethodni sladoled. Zaledjene banane staviti u blender, izlomiti čokoladu na kockice, ubaciti u blender i blendirati dok ne dobijete sitne komadiće čokolade prošarane kroz čitavu masu. Eventualno dodati malo meda, zbog gorčine čokolade. Vratiti nazad u zamrzivač na kratko, da se još malo stegne. Servirati i jesti.

Prijatno. 😀

Podelite našu priču

1 Komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *